Školski sport
Navedimo odrednice koje se odnose na značaj školskog sporta koje su prepoznate u Strategiji razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014–2018. godine. „Školski sport predstavlja nezaobilaznu kariku u promociji aktivnog načina života, razvoju sporta i vrhunskog sportskog rezultata. U okviru školskog sporta, škole imaju centralnu ulogu. Nužno je obezbediti da se nastava fizičkog vaspitanja u potpunosti realizuje po usvojenim planovima i programima i da se sportske sekcije realizuju kako je propisano.
Cilj treba da bude da se deca animiraju da se bave fizičkim vežbanjem, kroz zabavu i igru, i da se zadovolje osnovni prioriteti školskog sporta: sveobuhvatnost, prepoznavanje talenata i zdravstveni aspekt.
Glavni cilj školskog sporta mora biti fizički, intelektualni, moralni, socijalni i kulturni razvoj svih učenika. Isto važi i za univerzitetski sport. Kada su u pitanju školska sportska takmičenja, prioritet su takmičenja unutar škola i na nivou jedinica lokalne samouprave.
Potrebno je, takođe, organizovati sportske aktivnosti dece za vreme raspusta, posebno pu-tem sportskih kampova. Posebno je značajno preduzimanje aktiv-nosti koje treba da dovedu do toga da deca ne plaćaju članarinu u sportskim organizacijama, ili da ona bude primerena mogućnostima roditelja. Kako bi se povećalo učešće dece u sportu, nacionalni sportski savezi treba da obezbede da sportski klubovi uz seniorske ekipe obavezno imaju i dečje ekipe.
Cilj Republike Srbije je da deca i mladi usvoje potrebna znanja o zdra-vim oblicima fizičke aktivnosti i o zdravim stilovima živo-ta i izgrade pravilne kretne navikeˮ (Strategija razvoja spor-ta u Republici Srbiji za period 2014–2018, 2014, str. 17).
U pomenutom dokumentu ističe se i značaj fizičke aktivnosti i fizičkog vaspitanja u najširem smislu:
„Sport u svim oblicima treba da bude pojedinačno dostupan svim mladima bez diskriminacije, čime se omogućuju jednake mogućnosti dečacima i devojčicama, uz uvažavanje posebnih potreba svakog starosnog uzrasta.
Uloga fizičkih aktivnosti u obrazovanju dece, sticanju motoričkih sposobnosti, sticanju društvenih sposobnosti i očuvanju zdravlja je izuzetno bitna.
Pri tom, dobrobit deteta, bez obzira na uzrast, uvek mora biti najvažniji cilj. Praktično organizovanje sportskih aktivnosti je opšteprihvaćeno kao svrsishodno za decu i omladinu i ima pozitivan uticaj na njihov fizički, mentalni, psihološki i društveni razvoj. Generalno, sport se smatra naročito pogodnom aktivnošću za fizičku i mentalnu dobrobit dece i suštinski je bitan za prevenciju zdravstvenih problema.
Za svestrani razvoj deteta od ključnog značaja je odgovarajuće fizičko obrazovanje u školi i bavljenje vannastavnim sportskim aktivnostima u školskim sportskim sekcijama i školskim sportskim društvima.
Svi mladi treba da dobiju adekvatno fizičko obrazovanje i steknu osnovne sportske veštine u okviru redovnog nastavnog programa ili u okviru vannastavnih aktivnosti, čime se omogućava svakodnevno bavljenje sportom.
Škole treba da učine mladima privlačnim da svoje slobodno vreme provedu na otvorenom prostoru igrajući različite igre, kao i da odgovore na prihvatljive nove trendove u sportu. Kvalitet fizičkog obrazovanja i sportske obuke treba da bude obezbeđen i unapređen kroz kvalifikovane nastavnike fizičkog obrazovanja, uz odgovarajuće mere za nadzor kvaliteta. Škole bi trebalo da sve mlade, a posebno one u završnim razredima upoznaju sa lokalnim sportskim klubovima i objektima i da ostvare saradnju sa lokalnim sportskim klubovima.
Mladi treba da znaju koje mogućnosti imaju u lokalu, kako mogu da nastave da se bave sportom nakon završetka škole, te da budu svesni koje to aktivnosti najviše vole i koje ih najviše stimulišu. Sve škole treba da imaju neophodnu i odgovarajuću opremu i objekte za bavljenje mladih fizičkim aktivnostima i sportomˮ (Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014–2018, 2014, str. 16).
Smatramo da školski sport i fizičko vaspitanje jesu značajni faktori koji, pored navedene uloge u prevenciji zdravstvenih problema, mogu biti i jedan oblik mere prevencije nasilja među učenicima, ali i oblik mere prevencije nasilja na sportskim manifestacijama. Naime, smatramo da bi razmatranju ovog pitanja trebalo pristupiti iz perspektive celokupnog unapređivanja sportske kulture od najranijeg uzrasta učenika.