Школски спорт
Наведимо одреднице које се односе на значај школског спорта које су препознате у Стратегији развоја спорта у Републици Србији за период 2014–2018. године. „Школски спорт представља незаобилазну карику у промоцији активног начина живота, развоју спорта и врхунског спортског резултата. У оквиру школског спорта, школе имају централну улогу. Нужно је обезбедити да се настава физичког васпитања у потпуности реализује по усвојеним плановима и програмима и да се спортске секције реализују како је прописано.
Циљ треба да буде да се деца анимирају да се баве физичким вежбањем, кроз забаву и игру, и да се задовоље основни приоритети школског спорта: свеобухватност, препознавање талената и здравствени аспект. Главни циљ школског спорта мора бити физички, интелектуални, морални, социјални и културни развој свих ученика.
Исто важи и за универзитетски спорт. Када су у питању школска спортска такмичења, приоритет су такмичења унутар школа и на нивоу јединица локалне самоуправе.
Потребно је, такође, организовати спортске активности деце за време распуста, посебно пу-тем спортских кампова. Посебно је значајно предузимање актив-ности које треба да доведу до тога да деца не плац́ају чланарину у спортским организацијама, или да она буде примерена могуц́ностима родитеља. Како би се повец́ало учешц́е деце у спорту, национални спортски савези треба да обезбеде да спортски клубови уз сениорске екипе обавезно имају и дечје екипе.
Циљ Републике Србије је да деца и млади усвоје потребна знања о здра-вим облицима физичке активности и о здравим стиловима живо-та и изграде правилне кретне навикеˮ (Стратегија развоја спор-та у Републици Србији за период 2014–2018, 2014, стр. 17).
У поменутом документу истиче се и значај физичке активности и физичког васпитања у најширем смислу:
„Спорт у свим облицима треба да буде појединачно доступан свим младима без дискриминације, чиме се омогуц́ују једнаке могуц́ности дечацима и девојчицама, уз уважавање посебних потреба сваког старосног узраста. Улога физичких активности у образовању деце, стицању моторичких способности, стицању друштвених способности и очувању здравља је изузетно битна.
При том, добробит детета, без обзира на узраст, увек мора бити најважнији циљ. Практично организовање спортских активности је општеприхвац́ено као сврсисходно за децу и омладину и има позитиван утицај на њихов физички, ментални, психолошки и друштвени развој. Генерално, спорт се сматра нарочито погодном активношц́у за физичку и менталну добробит деце и суштински је битан за превенцију здравствених проблема.
За свестрани развој детета од кључног значаја је одговарајуц́е физичко образовање у школи и бављење ваннаставним спортским активностима у школским спортским секцијама и школским спортским друштвима.
Сви млади треба да добију адекватно физичко образовање и стекну основне спортске вештине у оквиру редовног наставног програма или у оквиру ваннаставних активности, чиме се омогуц́ава свакодневно бављење спортом.
Школе треба да учине младима привлачним да своје слободно време проведу на отвореном простору играјуц́и различите игре, као и да одговоре на прихватљиве нове трендове у спорту. Квалитет физичког образовања и спортске обуке треба да буде обезбеђен и унапређен кроз квалификоване наставнике физичког образовања, уз одговарајуц́е мере за надзор квалитета.
Школе би требало да све младе, а посебно оне у завршним разредима упознају са локалним спортским клубовима и објектима и да остваре сарадњу са локалним спортским клубовима.
Млади треба да знају које могућности имају у локалу, како могу да наставе да се баве спортом након завршетка школе, те да буду свесни које то активности највише воле и које их највише стимулишу. Све школе треба да имају неопходну и одговарајуц́у опрему и објекте за бављење младих физичким активностима и спортомˮ (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период 2014–2018, 2014, стр. 16).
Сматрамо да школски спорт и физичко васпитање јесу значајни фактори који, поред наведене улоге у превенцији здравствених проблема, могу бити и један облик мере превенције насиља међу ученицима, али и облик мере превенције насиља на спортским манифестацијама. Наиме, сматрамо да би разматрању овог питања требало приступити из перспективе целокупног унапређивања спортске културе од најранијег узраста ученика.